ŠTA SE DEŠAVA U ORGANIZMU AKO TRPITE: Koliko često obavljate veliku nuždu – evo šta to govori o vašem zdravlju
Jedan stručnjak je sada upozorio da bi odlaganje vašeg toaleta moglo da izazove pustoš u vašim crijevima
Gastroenterolog, profesor Martin Vejzi, rekao je da kada je u pitanju to koliko često obavljamo veliku nuždu, važi pravilo da je za svakoga vrijeme drugačije. NHS kaže da većina odraslih može da ide nekoliko puta dnevno do jednom u tri do četiri dana. Međutim, profesor Vejzi je objasnio da učestalost vašeg pražnjenja takođe može biti svedena na vrijeme tranzita.
Ovo je, objasnio je na principu koliko vremena je potrebno da ostaci iz hrane koju jedete izađu na drugi kraj. U svom članku u “The Conversation”, on je rekao da je ovo važno, jer problemi sa hitnošću, kao što je iznenadna, mahnita želja za posetom toaletu, dijareja i zatvor, mogu biti znaci sporog tranzita.
Da bi izmjerili vaše individualno vrijeme, rekao je da sve što treba da uradite je da progutate šaku sirovog zrna slatkog kukuruza, a zatim pazite na žuta zrna u svom izmetu. To bi trebalo da bude negdje između osam i 24 sata, objasnio je on. Kod većine ljudi, jedenje izaziva želju za odlaskom, a kada ste beba, još niste naučili kada možete, a kada ne možete da idete. Ali kako starimo, učimo da potisnemo “poziv na stolicu”, uglavnom zato što nemamo luksuz da idemo kad god poželimo.
On je objasnio: „Učenje da kontrolišete svoja creva je važan korak u razvoju, ali neki od nas idu predaleko; otkrivamo da ponekad možemo da učinimo da ovaj poriv privremeno nestane ako ga ignorišemo neko vrijeme, jer sada ne izgleda kao zgodno vreme.” Zbog toga mnogi ljudi na kraju pate od zatvora, bolova u stomaku, nepredvidivih navika creva, nadimanja i vjetra.
„Sticanje navike da odlažete odlazak u toalet znači da ostatak hrane koju jedete ostaje u vašem telu duže nego što bi trebalo. Vaše vreme tranzita se produžava i kvalitet života se pogoršava.
„U prosjeku tokom života proizvedemo oko šest tona izmeta, koji se sastoji od vode, bakterija, azotnih materija, ugljenih hidrata, nesvarenih biljnih materija i lipida (masti). „Što duže ova mešavina stvari stoji u nama, to je sklonija fermentaciji i razgradnji. “Ovo ne proizvodi samo gasove, već i hemikalije poznate kao metaboliti, koji zatim dolaze u kontaku sa sluznicom crijeva i mogu da se apsorbuju”, rekao je gastroenterolog
Dodao je da je duže vrijeme tranzita takođe povezano sa stanjima kao što su rak crijeva, kamen u žuči, polipi debelog crijeva i hemoroidi. Ako želite da poboljšate svoje navike u radu crijeva, onda na sreću, je rekao da postoji mnogo stvari koje možete da uradite. To uključuje povećanje količine vlakana i tečnosti u vašoj ishrani, redovno vježbanje i kontakt sa svojim debelim crijevom i njegovim navikama. (Alo.rs)
