Ovo je jedina namirnica na kojoj čovjek može da živi i da ništa drugo ne jede

Ukoliko biste bili prinuđeni da jedete samo jedno voće, povrće ili žitarice to bi dovelo do otkazivanja organa, dok bi konzumiranje samo mesa na kraju primoralo vaše telo da „žvaće“ sopstvene mišiće, upozoravaju stručnjaci.

Nijedno povrće nema svih devet esencijalnih aminokiselina koje su ljudima potrebne za izgradnju proteina koji čine naše mišiće, objasnila je Džo En Hatner, konsultantkinja za ishranu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford i bivša portparolka Američkog udruženja dijetetičara.

Uostalom, tako je većina ljudskih kultura, bez znanja o hemiji hrane, razvila način ishrane usredsređen na kombinaciju namirnica koje zajedno daju svih devet.

Bez svih aminokiselina, vaša kosa počinje da svetli, nokti postaju mekani, vaše mršavo tijelo pati.

„To se ne odnosi samo na vaše mišiće, već i na vaše srce i druge organe“, a, na kraju, vaše srce se toliko stisne da umrete.

Jedenje samo jedne vrste ugljenih hidrata – samo hleba ili testenine, na primer – takođe uzrokuje otkazivanje organa, zbog nedostatka aminokiselina. Osim toga, dobili biste skorbut, užasnu bolest izazvanu nedostatkom vitamina C, koja se javlja nakon jednog do osam meseci nedostatka ovog vitamina i kreće od letargije i kostobolje, a završava gnojnim ranama, žuticom, groznicom, gubitkom zuba i smrću.

„Bez ugljenih hidrata, počećete da razgrađujete deo svoje mišićne mase da biste dobili energiju“, kaže Hatner. Opet, „mišić“ ne znači samo vaše bicepse, već i srce.

Ipak, postoji jedna „namirnica“ koja ima sve: ona koja održava bebe u životu.

„Jedina hrana koja obezbeđuje sve hranljive materije koje su ljudima potrebne je ljudsko mleko“, rekla je Hatner. „Majčino mleko je potpuna hrana. Možemo dodati čvrstu hranu u ishranu odojčeta u prvoj godini života da bismo obezbedili više gvožđa i drugih hranljivih materija, ali u ljudskom mleku ima svega po malo.“

Tehnički, i odrasli bi mogli da prežive na ljudskom mleku, kaže Hatner. U nedostatku te opcije, drugi najbolji izbor bi bilo mleko sisara, posebno ako je fermentisano. Na primer, „jogurt ima mnogo bakterija koje su dobre za probavni trakt“.
Ovi hipotetički scenariji nisu samo spekulacije. U mnogim delovima sveta ljudi nemaju izbora osim da jedu jednu vrstu hrane, često pirinač. Zato naučnici razvijaju genetski modifikovan pirinač koji sadrži više vitamina i hranljivih materija, posebno vitamina A, kako bi se borili protiv neuhranjenosti, navodi Live Science. (Nova.rs)